Ne mogu opisati osećanja...

      Dom, porodica, deca, ljubav, zdravlje. Strah, bes, bol, patnja, briga, tuga. Reči se nižu, prolaze kroz glavu.Treba ih povezati sa osećanjima - da pokušam!

     Došao je dan kada smo posle toliko prepreka, uloženog truda, vremena i novca dobili ključeve našeg novog doma. Čekao nas je. Ušli smo u njega sa osmehom na licu i toplinom u srcu. Sa velikim planovima i najlepšim željama. Iščekujući još jedan najlepši dogadjaj u životu - radjanje deteta! Čekao nas je nov, svetao i prostran. Skrojen po našoj meri. Svako u porodici dobio je svoj kutak, svoj mir, svoje mesto. Svi zajedno dobili smo novi polet, novu sreću, novu ulicu, nove komšije, novu prodavnicu, park... 
     Stefan se rodio. Predivan i zdrav. Dočekali smo ga u novom domu sa puno ljubavi, pažnje. Čekao ga je krevetić u spavaćoj sobi, ormarić u dnevnoj, kutak u sekinoj, torta na trpezarijskom stolu, prva slika u ramu. Sve smo osmislili, o svemu razmišljali. Želeli smo da mu od prvog dana usadimo sigurnost, pripadnost, stabilnost, spokoj.
     Potrebna  je samo jedana greška i sada više ništa nije isto. Naš stan je prazan, ničiji. Mi smo podstanari. Nepoznato rešenje sa neizvesnim krajem. Ružan san ali na javi. Živim od danas do sutra. Pokušavam da se nadam da će sve biti dobro. Moram. Samo jedan široki osmeh mog bubilija i samo jedan nežni zagrljaj mog djaka prvaka povrate me u pravi život, ublaže mi tugu. Dom je tamo gde su ti najmiliji - ja ga imam! Niko mi ga ne može oduzeti!

Helenina i Stefanova mama