Učili su nas kada smo bili mali, da budemo pošteni, dobri, vredni i da će nam se to u životu vratiti istom merom. Zatim smo odrasli i shvatili da nije tako.
Muž i ja smo završili škole, zaposlili se, venčali, kupili stan i krenuli da širimo svoju porodicu. Kao i svi ostali, jako smo se radovali novom stanu, a još smo bili srećniji kada smo saznali da sam trudna. I pre trudnoće a pogotovo kada sam zatrudnela, trudili smo se da živimo sto zdravije. Gledala sam na svaki zalogaj što pojedem, nisam ulazila u prostorije u kojima se puši, išli smo u školu roditeljstva, a sve sa ciljem da detetu pružimo osnovu za što bolji i kvalitetniji život, a onda sam shvatila da sam devet meseci trovala dete, živeci u tom stanu i poželela sam da smo ostali podstanari do kraja života.
Zatrudneli smo krajem septembra 2013, a u stan smo se uselili početkom novembra 2013.
Trudnoća je prošla bez većih komplikacija. Imala sam težak porodjaj i rodila velikog dečaka.
Mesec dana pre porodjaja je počelo da se priča da se vrše ispitivanja vazduha u našoj i još jednoj zgradi. Još u novembru kada smo se useljavali u stanu se osećao intezivan miris za koji kada smo se žalili su rekli da tako miriše jer je stan nov, a mene je u trudnoći taj miris svaki put kada sam ulazila u stan terao na povraćanje. Nakon devet meseci miris se i dalje osećao, a onda je počela noćna mora.
Objavili su rezultate merenja, i preporuku da se iselimo.
Jos uvek neoporavljena od porodjaja počela sam da se pakujem i da tražimo stan, kako bi dete sto pre izveli odatle.
Utvrdili su da isparenja poticu iz betonskih zidova.
Od mnoštva štetnih materija koje su pronašli u vazduhu benzen je jedan od najštetniji. Ispitali su vazduh u nekoliko stanova i ispostavilo se da su u stanu na našem spratu pronašli količine benzena veće od dozvoljenih, a sticajem nesrećnih okolnosti uzeli smo stan koji je na čošku i ima više betonskih zidova od ostalih i to najviše u spavaćoj sobi, gde smo osam meseci trudnoće i mesec dana navršenih bebe, spavali na par centimetara od tog zida.
I posle dva meseca od iseljenja sada kada pomislim sta nam se desilo jako je tesko. Svi kažu moraš biti jaka, pozitivna i ne čitaj po internetu . Ja to znam, ali opet čitam. Benzen prolazi kroz placentu i u istoj ili većoj meri od majke utiče na plod. Osim sto napada i ostećuje organe, jako je kancerogen, izaziva leukemije, rak, mutacije gena. Da li ću se svaki dan pitati da li i kako su štetna isparenja uticala na bebu?
Ovih dana pišemo i posećujemo razne institucije po Srbiji, da vidimo da li mogu da testiraju bebin genetski material. U jednoj instituciji su nas odbili jer kako kažu njihovi testovi nisu namenjeni tako malom detetu, u drugoj su nam rekli da ne znaju na šta bi bebu testirali i da nemaju mogućnosti. Nećemo odustati.
Danas je objavljen elaborat sanacije u koji niko ne veruje. Plaćamo kredit za otrovan stan koji više ništa ne vredi, a najveći strah je da urade polovičnu sanaciju i da nas vrate medju otrovne zidove da se trujemo do kraja života.
U stvari ne, najveći strah je nešto drugo, nešto što nemam snage napisati.
Zatrudneli smo krajem septembra 2013, a u stan smo se uselili početkom novembra 2013.
Trudnoća je prošla bez većih komplikacija. Imala sam težak porodjaj i rodila velikog dečaka.
Mesec dana pre porodjaja je počelo da se priča da se vrše ispitivanja vazduha u našoj i još jednoj zgradi. Još u novembru kada smo se useljavali u stanu se osećao intezivan miris za koji kada smo se žalili su rekli da tako miriše jer je stan nov, a mene je u trudnoći taj miris svaki put kada sam ulazila u stan terao na povraćanje. Nakon devet meseci miris se i dalje osećao, a onda je počela noćna mora.
Objavili su rezultate merenja, i preporuku da se iselimo.
Jos uvek neoporavljena od porodjaja počela sam da se pakujem i da tražimo stan, kako bi dete sto pre izveli odatle.
Utvrdili su da isparenja poticu iz betonskih zidova.
Od mnoštva štetnih materija koje su pronašli u vazduhu benzen je jedan od najštetniji. Ispitali su vazduh u nekoliko stanova i ispostavilo se da su u stanu na našem spratu pronašli količine benzena veće od dozvoljenih, a sticajem nesrećnih okolnosti uzeli smo stan koji je na čošku i ima više betonskih zidova od ostalih i to najviše u spavaćoj sobi, gde smo osam meseci trudnoće i mesec dana navršenih bebe, spavali na par centimetara od tog zida.
I posle dva meseca od iseljenja sada kada pomislim sta nam se desilo jako je tesko. Svi kažu moraš biti jaka, pozitivna i ne čitaj po internetu . Ja to znam, ali opet čitam. Benzen prolazi kroz placentu i u istoj ili većoj meri od majke utiče na plod. Osim sto napada i ostećuje organe, jako je kancerogen, izaziva leukemije, rak, mutacije gena. Da li ću se svaki dan pitati da li i kako su štetna isparenja uticala na bebu?
Ovih dana pišemo i posećujemo razne institucije po Srbiji, da vidimo da li mogu da testiraju bebin genetski material. U jednoj instituciji su nas odbili jer kako kažu njihovi testovi nisu namenjeni tako malom detetu, u drugoj su nam rekli da ne znaju na šta bi bebu testirali i da nemaju mogućnosti. Nećemo odustati.
Danas je objavljen elaborat sanacije u koji niko ne veruje. Plaćamo kredit za otrovan stan koji više ništa ne vredi, a najveći strah je da urade polovičnu sanaciju i da nas vrate medju otrovne zidove da se trujemo do kraja života.
U stvari ne, najveći strah je nešto drugo, nešto što nemam snage napisati.
No comments:
Post a Comment