Još pre nego što je gradnja završena, kad smo obilazili zgradu, moj sin je jauknuo kako nepodnošljivo smrdi i sa majicom preko nosa istrčao na terasu. Tada smo se smejali, verovali smo, kao što su nas i posle ubeđivali, da je to samo miris novogradnje. Onda su sina u vrtiću ostala deca počela da prozivaju, a vaspitačica nas je pitala zašto ga ne kupamo. Čak i da isteraju miris, zar da vratim dete da tamo odrasta, a da strahujemo da je fenol još negde u zidovima i da nas lagano truje...
No comments:
Post a Comment