Nakon velikih dilema da li da zajednički život započnemo u inostranstvu, rešila sam da sa mužem zasnujem porodicu u Srbiji, iako sam studirala i radila u Americi, bila veoma uspešan sportista, veslač, sa brojnim poslovnim ponudama. Moj muž je inženjer elektronike, koji je bez problema mogao da nađe dobro plaćen posao u Americi u potpunosti je podržao moju odluku da svoju sreću potražimo u Srbiji. Kada smo videli konkurs za naselje u ulici Mileve Marić Ajnštajn, smatrali smo da je to idealna prilika za nas, obzirom da je država, preko preduzeća za koje je davala garancije (ili smo tada tako mislili) bila investitor i prodavac stanova. Na učešće za stan smo potrošili celu našu ušteđevinu, radili smo i radimo vredno da bi smo platili ratu kredita, a dobili smo otrovan stan u kojem je naše dete provelo veći deo svog života. Nama nije važno koje krivac za ovaj propust, samo želimo da znamo kakve posledice će sve ovo imati po nas i naše dete. Želimo da država stane iza svoje firme i pod hitno nam omogući da civilizovano rešimo sve probleme. Sada se selimo iz našeg stana u kome smo želeli da podižemo i vaspitavamo naše dete. Naš sin će prohodati u tuđem memljivom i ruiniranom stanu koji smo uspeli da nađemo i priuštimo...
Iva i Stanislav
No comments:
Post a Comment