Suprug i ja smo devedesetih izbegli iz republika države Jugoslavije. On je sa dva kofera došao iz Bosne, ja iz Hrvatske. Tada smo bežali od rata. U Beogradu živimo nešto više od dvadeset godina i smatramo ga svojim gradom. Tu smo preživeli sankcije, hiperinflacije, bombardovanje, završili škole i pored svega odlučili da ostanemo.
Osnovali smo porodicu, polako se kućili i čekali trenutak kada će se sve kockice složiti da dođemo do svog stana. Radovali smo se što ćemo biti svoj na svome, što će doći kraj našim selidbama i podstanarstvima, a deca će konačno imati svoju sobu. Sada ponovo selimo u podstanarstvo. Ponovo smo izbeglice, samo sada u svom gradu i ne bežimo od rata već od zatrovanog stana.
Bojana
No comments:
Post a Comment